Да ли је обележавање значајних годишњица у једној култури само пуко свечарско подсећање на велике догађаје из историје или је задатак да се они сагледају из новог угла, детаљније осветле или превреднују? Одговор на ово питање зависи од природе догађаја који се обележава, као и од временске дистанце.

У Београду је од 20. до 27. августа 2018. године одржан XVI међународни конгрес слависта. По први пут у историји, Београд је постао центар светске славистике. Организатори конгреса били су Међународни комитет слависта, на челу са председником проф. др Бошком Сувајџићем, и Савез славистичких
друштава Србије, којим руководи проф. др Рајна Драгићевић.

Постоје људи који, где год да крену, нешто оставе за собом. Где год да стану, нешто утемеље. Проф. Слободан Ж. Марковић је био један од таквих људи. Изузетних организационих способности и неуморне радиности, челичне воље и ваљевске домишљатости, проф. Марковић је био један од утемељивача и оснивача неких од најважнијих културних установа у Србији у другој половини 20. века.

У српској и словенској лингвистици име професора Богољуба Станковића (1938–2011) везује се пре свега за конфронтациона проучавања руског и српског језика на граматичком и лексичком плану.

У овој колективној монографији налазе се радови чланова српске делегације на XVI међународном конгресу слависта. У питању су секцијски реферати из области лингвистике. Реферати српских представника који ће бити представљени на тематским блоковима и округлим столовима биће штампани у бројним другим публикацијама, које ће бити објављене широм Европе.

Други том колективне монографије Српска славистика садржи радове члановасрпске делегације на XVI међународном конгресу слависта посвећене књижевности, култури, фолклору, питањима славистике, као и специјалној теми Конгреса, Вуковом Српском рјечнику (1818) у свом времену и данас.

Изложба Српска лексикографија од Вука до данас представља главну пратећу мани-фестацију XVI међународног конгреса сла-виста, који се одржава у Београду од 20. до 27. августа 2018. године.